Jedanaest pitanja Ivinog sveta, jedanaest odgovora

 

Odgovori na pitanja koja je postavila   Iva.          http://ivinsvet.wordpress.com/

 

 

1.  Da možeš da se vratiš u prošlost da li bi nešto promenila u svom životu i šta?

Sve što proživimo obeleži nas i napravi onakvim ljudima kakvi smo danas. Ne, ništa ne bih menjala.

2. Koja je najveća glupost koju si uradila?

Ufff, baš je Iva teška pitanja postavila….Bilo je puno gluposti, ja sam inpulsivni Ovan, i time je sve rečeno.

3. Da li si se pentrao po drveću kao dete, igrao klikere i krao komšijsko voće? Ako jesi, zašto si prestao? 

 N sva tri pitanja odgovor je veliko Da, A zašto sam prestala? Hmmm…..Ima jedna priča vezana za klikere. Bila sam dobra u „fuljanju“, bolja od svih devojčica i skoro svih dečaka. Donosila sam kući dnevno  preko dvadesetak klikera. Niko mi ništa nije mogao. Naravno slava nije dugo potrajala. Pojavio se stariji, veštiji dečak i u toku jednog popodneva odneo mi sve klikere sem jednog  providnog klikera sa srebrnastim percem iznutra.  Taj  jedan vratila sam  kući i nikad više nisam igrala klikera. Srebrni sam dugo čuvala.

4.Da li veruješ u prijateljstva? I muško ženska i  istopolna. Ako ne, zašto?

 Negujem i puno energije ulažem u prijateljstva koja traju godinama. To su ljudi, koji su meni pomagali u teškim periodima i kojima sam se ja našla kad je bilo najgore. Verujem da ćemo biti prijatelji ceo život. Takvih prijatelja nemam puno, i mislim da ih čovek u velikom broju i ne može imati. To je par njih koji su prošli kroz sito i rešeto  i zadržali se. U ovim godinama sumnjam da je moguće steći novog prijatelja koji bi se dugo zadržao.

5. Koja knjiga ti je najdraža i zašto?

To je svakako „Idiot“  Knjiga koju je napisao Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Prvi put sam je pročitala sa petnaest godina, u čitam je od tada na svake dve tri godine ponovo. I svaki put, svakim novim čitanjem, saznajem još nešto od bogatstva koje je Dostojevski utkao u redove ove knjige. Mislim da ću se ovoj knjizi uvek radoi vraćati.

6.Da li si se nakad bavila sportom i kojim?

Rukomet u osnovnoj, ali baš kratko i stoni tenis koji i danas rado igram kad god nadjem malo vremena.

7. Da li postoji neko odredjeno mesto na kome se osećaš kao da nemaš nikakvih briga?

U zadnih nekoliko godina postoji, inače dugo nije postojalo.  To je jedno jezero  u Sremu, i danas pre podne sam bila tamo. Jezero je nastalo od nekadašnjeg kamenoloma, i  par godina tamo nije postojala flora i fauna. Jezero zeleno bistro, okolo crveni i beli kamen, kao da odeš na drugu planetu. Dve godine unazad, rastinje se oporavlja a u jezeru od ove godine ima i riba. Priroda je neuništiva.

8. Da li voliš da putuješ i koja je najdraža destinacija na kojoj si bio?

Volim putovanja, iako retko putujem. Pre dve godine bila sam u Pargi na letovanju i Parga me lepotom svojih plaža, mesta za ronjenje i zaista divnim krajolikom potpuno oduševila. Znam da sam pred povratak kući pokušavala da smislim način kako da tu ostanem i nikad se ne vratim kući. Svakako ću je jednom opet posetiti.

9. Seks bez obaveza je privilegija muškarca i negativna karakteristika za žene, ili realnost savremenog života?

Budimo realni, koliko god se trudili da postanemo savremeni ovo je ipak balkan. Lično nisam sklona bilo kakvim osudama i predrasudama, svako nek živi kako mu je volja i u skladu sa sobom, ali sam isto tako savršeno svesna društva u kome živim i koje je izgradjeno na predrasudama.

10. Da li si virtualna prijateljstva prebacio u stvaran svet i da li su opstala?

Pokušala sam jednom, i nije ispalo najsjajnije od tad strogo razdvajan ta dva sveta.   i jedan i drugi su mi previše dragoceni  upravo takvi kakvi su. Virtualni svet ima par začkoljica koje prebacivanjem u stvaran svet mogu postati problem. Npr naš Haloefekat, tj prvi utisak kad ugledam nečiju pojavu, boja nečijeg glasa pa čak i način na koji neko izgovara reči mogu postati ozbiljna prepreka nekom stvarnijem druženju. Da ne govorim sad o nekim dubljim pitanjima.

11. Šta je najludje što si uradila zbog ljubavi?

Ja uglavnog činim blesave stvari u ime ljubavi….Pokušavam da izaberem nešto što mi iz ove perspektive deluje najludje. Bila bi to vožnja po  gadnoj mećavi u po noći preko zaledjenog venca , naravno sa letnjim gumama uz devizu „neće grom u koprive.“

——————————————————–

 Jedanaest  stvari o meni koje bi trebali znati.

1. Eksplozivna i impulsivna.

2. Celog života u potrazi za pravom merom svih odnosa  unutar mene i spolja. Retko kad je nalazim.

3. Ne pamtim datume, rodjendane, brkam dogadjaje jer ih lako razvijem u neku priču. Uvek se nešto u mom životu desilo pre nekoliko godina,  u neko proleće . neku jesen… tačne odrednice vrlo brzo zaboravljam, ostaje suština.

4. Kad čitam knjigu, ne diraj me, neću te registrovati. Toliko se unesem u nečije reči da potpuno zaboravim stvaran svet.

5. Nisam dobra kuvarica. A volim ukusno spremljenu hranu.

6. Obožavam kolače.

7.Nemarna sam prema vlastitim stvarima do te mere da najčešće izludim okolinu.

8. Nestalna i hirovita često menjam poslove uvek raspoložena da naučim nešto novo.

9.Umem da se ne javljam na telefon danima, tako mi odgovara ponekad.

10. Volim da upoznajem čoveka i volim da volim….

11.Ne trpim, ogovaranja, zavist, ljubomoru i zlobu od takvih ljudi bežim u troskoku iako se nikad nisam bavila atletikom.

————————————————————————————————-

jedanaest blogera

 

slomljenianđeo

Lejla88

mojra

duplavenera

LaBiLnA

malabreskva

tovanda

mandrak72

Branislav Bojčić

tangolina

tatjanamb

Eto poku[ala sam navesti one blogere koji nisu nominovani od strane nekog drugog. nadam se da sam uspela.

——————————————–

Jedanaest pitanja za nominovane blogere

1. Sećate li se detinjstva?

2. Da li ste sačuvali i pokušali da ostvarite scoj dečiji san i šta je to bilo?

3. Kad ste se prvi put zaljubili?

4. na skali bitnim stvari u vašem životu koje  mesto zauzima potraga za ljubavlju?

5. Da li vas poznanici smatraju za dobrog čoveka, ženu?

6. Koje doba dana vam je najomiljenije i zašto?

7. Najdraži film za vas je?

8. Da li sebe doživljavate kao ostvarenu osobu? I zašto?

9.Koji period života možete da označite kao najbezbrižniji?

10. najveća radost za vas predstavlja?

11. Najveći strah za vas je ?

—————————————————————————

Eto, zahvaljujući Ivinoj prozivci

Сматрај се прозваном ;-)
http://wp.me/p1YTjh-Q7

Ja sam napisala post koji je smislen. I svi vi koji posećujete moju stranu sad ćete me malo bolje znati. Ovaj virtuelni Spomenar je zapravo odličan način da se svi medjusobno bolje upoznamo i bolje razumemo.

 

Kako zaraditi na netu

Kako zaraditi na netu? Pitanje koje sam sebi postavljala dve godine unazad. Konačno, pre dva dana  našla sam rešenje. Ako ste ikada poput mene pokušavali doći do tačnih informacija, onda ste se sigurno nagledali plaćenih oglasa u kojima neki nadobudni Englez ili  Amerikanac obećava da ćete zaraditi milione, samo ako uplatite na njegov račun iznos od trideset do četrdeset dolara. Naravno, prvo što pomislite, onako naivno, mora biti:“Pa šta je samo tridesetak dolara ako ću iduće godine u ovo doba biti milioner i to ne dinarski“. Naravno, ako zastanete za sekund i razmislite, sledeća logična misao je:“ Ako taj čovek ima milione šta će mu mojih tridesetak dolara?“ I tada postaje jasno da je u pitanu još jedna prevara, „navlakuša“, još jedna u nizu virtualnih obmana kojim obiluje taj svet.  Da ne dužim previše, rešenje do kojeg sam ja došla ne nudi milione, na mesečnom nivou me da donese maksimum  stotinak dolara, ali zato nema plaćanja unapred bilo kome i ne uzima više od dva sata vremena dnevno. U pitanju su P.T.C sajtovi. Ako ne znate to su sajtovi pay to click. Sajtovi rade dvosmerno. Plaćaju svojim članovima za gledanje reklama i uzimaju novac od onih koji na tom sajtu reklamiraju neki svoj proizvod. Svi srećni i zadovoljni. Članovi ne plaćaju ništa prilikom registracije i jedino što rade je da pregledaju oglase kiji traju od tri do trideset sekundi. Plaća se po kliku i u zavisnosti od reklame, na vaš saldo od samo jednog klika sliva se od 0,001 do 0,4 dolara.  Ja sam se u prethodna dva dana učlanila na preko desetak takvih sajtova i u principu sam zadovoljna jer nemam  prevelika očekivanja. Umesto na igrice na Fejsu svoje vreme trošim gledajući reklame i koliko god da zaradim svakako sam u dobitku. 

Naravno, za sve nas koji smo iz Srbije postoji mala caka. Isplate sa tih virtualnih računa vrše se putem PayPala. Za sad, PayPal u Srbiji radi samo jednosmerno. Mogu se vršiti plaćanja iz Srbije, ali se za sada ne mogu vršiti isplate u Srbiju. Upućeniji od mene tvrde da bi ovaj problem trebao biti rešiv u narednih par meseci. Ako poput mene imate nekog u inostranstvu koji za vas može podizati novac onda ova prepreka nije problem.  

Ako ste zainteresovani da na ovaj način malo popravite budžet, pametnije iskorisitite vreme na netu, ja vam ovom prilikom ostavljam nekoliko linkova od onih sajtova koji mi se čine najprofitabilnijim. Da naglasim registracija na sajtovima je potpuno besplatna, možete samo zaraditi. Takodje svi P.T.C sajtovi su  sa jakim antivirus zaštitama, tako da ni na tom polju nema problema. 

LINKOVI

http://www.earnon.me/?ref=jelena1978

http://www.goldenclix.com/?ref=jelena1978

http://www.clickfair.com/?r=6A656C656E6131393738

: http://www.scarlet-clicks.info/?ref=jelena1978

http://www.silverclix.com/?ref=jelena1978

http://www.the-bux.net/?ref=jelena1978

Od mene toliko za sada. Svi vi koji se odlučite na ovaj korak nećete pogrešiti. Ako se učlanite putem ovih linkova ja ću vam biti sponzor, tj referall kako oni to zovu, i za svako pitanje i svaku nejasnoću budite slobodni da mi se obratite. U medjuvremenu užvajte u u P.T.C svetu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=93TTFKHdgcs  . Malo muzike

Govor profesorke filološkog fakulteta

U moru ružnog koje svakodnevno upijamo putem medija kada se dogodi nešto stvarno pizitivno i lepo, to lepo zaslužuje mnogo veći prostor nego što mu je u medijima dato. Zato u celosti na ovoj strani prenosim govor profesorke Filološkog fakulteta. Čitajući ovaj govor, prvi put posle mnogo vremena, pomislila sam kako za ovu zemlju još uvek ima nade, nije sve urušeno. Nadam se da će i vama doneti ono zadovoljstvo i unutrašnji poriv da se nešto promeni, kao što je meni doneo. Verujem da ovakav govor može probuditi sve one koji spavaju i dati nadu onima koji je već dugo nemaju i zato po prvi put na ovoj strani ne iznosim autorski tekst.

 

GOVOR PROFESORKE DRAGIĆEVIĆ
„Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori,
 
Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti. Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima.
 
Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem.

 

Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način.
 
Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima.
 
Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape. Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati.
 
Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!
 
Pokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje. Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi,razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima.
 
Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI!
 
Volite svoje učenike. Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju.
 
Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji.
 
Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a VI STE PROFESORI!
 
Ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku, i da ćete sa svojim učenicima provoditi više vremena od svih ostalih profesora. Vaš uticaj na učenike biće najvažniji. Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture.
 
Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde. Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu!
 
Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer VI STE PROFESORI!
 
Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima.
 
Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da saržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni.
 
Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo. Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu.
 
Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa!
 
Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: VI STE PROFESORI!“

Nekoliko reči da na sebe ne zaboravim

Nisam dugo pisala. Dani se lako izvuku. U tišini ili okružena rečima što šuplje odzvanjaju, čuvam svoju nutrinu. Stvaran život dugo je  na prekretnici, pa  nikako da mrdne, sad mi se već čini nije bitno kako se prelomi samo da se To već jednom završi i da udahnem vazduh bilo kakvog početka, samo da je moj vazduh  i da ima stazu kojom se može napraviti korak. Hoću i ja kao moj junak Ajdared da otkinem komad plavog neba. Hoću, a ne umem. Pisanja se uvek setim tek onda kad nemam gde drugo pobeći osim u sebe. I onda je tu naravno bajka o rečima zavodljivim, rečima neodoljivim koje će mi same od sebe napraviti put. Nevolja je kad se jedna bajka živi previše dugo i započinje iznova tokom celog života, pre ili kasnije počinje nalikovati praznoj i tupoj laži koju ni samoj sebi ne umem dovoljno dobro prodati da, bar za trenutak, poverujem kako sve još uvek može imati srećan kraj. Ovakvu iskrenost ni papir ne trpi, a kamoli čovek.

I uvek detalji… Nečiji izraz lica što me zaledi, pa se za tili čas stvore slike i kako je taj čovek odrastao i kakvu je ženu voleo i šta je želeo i čime se na kraju u životu  zadovoljio. Na drugima to lako čitam… Odsanjane snove, gomile početaka i pomirenje sa onim što mu je život  dao, na drugima lako…Sebi još uvek ne priznajem, iako je i na mom licu jasno ispisan svaki promašen početak, svaka ubijena nada….Još uvek verujem. Verujem u snagu reči koje mogu oblikovati i stvoriti novi, lepši život.