Jedanaest pitanja Ivinog sveta, jedanaest odgovora

 

Odgovori na pitanja koja je postavila   Iva.          http://ivinsvet.wordpress.com/

 

 

1.  Da možeš da se vratiš u prošlost da li bi nešto promenila u svom životu i šta?

Sve što proživimo obeleži nas i napravi onakvim ljudima kakvi smo danas. Ne, ništa ne bih menjala.

2. Koja je najveća glupost koju si uradila?

Ufff, baš je Iva teška pitanja postavila….Bilo je puno gluposti, ja sam inpulsivni Ovan, i time je sve rečeno.

3. Da li si se pentrao po drveću kao dete, igrao klikere i krao komšijsko voće? Ako jesi, zašto si prestao? 

 N sva tri pitanja odgovor je veliko Da, A zašto sam prestala? Hmmm…..Ima jedna priča vezana za klikere. Bila sam dobra u „fuljanju“, bolja od svih devojčica i skoro svih dečaka. Donosila sam kući dnevno  preko dvadesetak klikera. Niko mi ništa nije mogao. Naravno slava nije dugo potrajala. Pojavio se stariji, veštiji dečak i u toku jednog popodneva odneo mi sve klikere sem jednog  providnog klikera sa srebrnastim percem iznutra.  Taj  jedan vratila sam  kući i nikad više nisam igrala klikera. Srebrni sam dugo čuvala.

4.Da li veruješ u prijateljstva? I muško ženska i  istopolna. Ako ne, zašto?

 Negujem i puno energije ulažem u prijateljstva koja traju godinama. To su ljudi, koji su meni pomagali u teškim periodima i kojima sam se ja našla kad je bilo najgore. Verujem da ćemo biti prijatelji ceo život. Takvih prijatelja nemam puno, i mislim da ih čovek u velikom broju i ne može imati. To je par njih koji su prošli kroz sito i rešeto  i zadržali se. U ovim godinama sumnjam da je moguće steći novog prijatelja koji bi se dugo zadržao.

5. Koja knjiga ti je najdraža i zašto?

To je svakako „Idiot“  Knjiga koju je napisao Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Prvi put sam je pročitala sa petnaest godina, u čitam je od tada na svake dve tri godine ponovo. I svaki put, svakim novim čitanjem, saznajem još nešto od bogatstva koje je Dostojevski utkao u redove ove knjige. Mislim da ću se ovoj knjizi uvek radoi vraćati.

6.Da li si se nakad bavila sportom i kojim?

Rukomet u osnovnoj, ali baš kratko i stoni tenis koji i danas rado igram kad god nadjem malo vremena.

7. Da li postoji neko odredjeno mesto na kome se osećaš kao da nemaš nikakvih briga?

U zadnih nekoliko godina postoji, inače dugo nije postojalo.  To je jedno jezero  u Sremu, i danas pre podne sam bila tamo. Jezero je nastalo od nekadašnjeg kamenoloma, i  par godina tamo nije postojala flora i fauna. Jezero zeleno bistro, okolo crveni i beli kamen, kao da odeš na drugu planetu. Dve godine unazad, rastinje se oporavlja a u jezeru od ove godine ima i riba. Priroda je neuništiva.

8. Da li voliš da putuješ i koja je najdraža destinacija na kojoj si bio?

Volim putovanja, iako retko putujem. Pre dve godine bila sam u Pargi na letovanju i Parga me lepotom svojih plaža, mesta za ronjenje i zaista divnim krajolikom potpuno oduševila. Znam da sam pred povratak kući pokušavala da smislim način kako da tu ostanem i nikad se ne vratim kući. Svakako ću je jednom opet posetiti.

9. Seks bez obaveza je privilegija muškarca i negativna karakteristika za žene, ili realnost savremenog života?

Budimo realni, koliko god se trudili da postanemo savremeni ovo je ipak balkan. Lično nisam sklona bilo kakvim osudama i predrasudama, svako nek živi kako mu je volja i u skladu sa sobom, ali sam isto tako savršeno svesna društva u kome živim i koje je izgradjeno na predrasudama.

10. Da li si virtualna prijateljstva prebacio u stvaran svet i da li su opstala?

Pokušala sam jednom, i nije ispalo najsjajnije od tad strogo razdvajan ta dva sveta.   i jedan i drugi su mi previše dragoceni  upravo takvi kakvi su. Virtualni svet ima par začkoljica koje prebacivanjem u stvaran svet mogu postati problem. Npr naš Haloefekat, tj prvi utisak kad ugledam nečiju pojavu, boja nečijeg glasa pa čak i način na koji neko izgovara reči mogu postati ozbiljna prepreka nekom stvarnijem druženju. Da ne govorim sad o nekim dubljim pitanjima.

11. Šta je najludje što si uradila zbog ljubavi?

Ja uglavnog činim blesave stvari u ime ljubavi….Pokušavam da izaberem nešto što mi iz ove perspektive deluje najludje. Bila bi to vožnja po  gadnoj mećavi u po noći preko zaledjenog venca , naravno sa letnjim gumama uz devizu „neće grom u koprive.“

——————————————————–

 Jedanaest  stvari o meni koje bi trebali znati.

1. Eksplozivna i impulsivna.

2. Celog života u potrazi za pravom merom svih odnosa  unutar mene i spolja. Retko kad je nalazim.

3. Ne pamtim datume, rodjendane, brkam dogadjaje jer ih lako razvijem u neku priču. Uvek se nešto u mom životu desilo pre nekoliko godina,  u neko proleće . neku jesen… tačne odrednice vrlo brzo zaboravljam, ostaje suština.

4. Kad čitam knjigu, ne diraj me, neću te registrovati. Toliko se unesem u nečije reči da potpuno zaboravim stvaran svet.

5. Nisam dobra kuvarica. A volim ukusno spremljenu hranu.

6. Obožavam kolače.

7.Nemarna sam prema vlastitim stvarima do te mere da najčešće izludim okolinu.

8. Nestalna i hirovita često menjam poslove uvek raspoložena da naučim nešto novo.

9.Umem da se ne javljam na telefon danima, tako mi odgovara ponekad.

10. Volim da upoznajem čoveka i volim da volim….

11.Ne trpim, ogovaranja, zavist, ljubomoru i zlobu od takvih ljudi bežim u troskoku iako se nikad nisam bavila atletikom.

————————————————————————————————-

jedanaest blogera

 

slomljenianđeo

Lejla88

mojra

duplavenera

LaBiLnA

malabreskva

tovanda

mandrak72

Branislav Bojčić

tangolina

tatjanamb

Eto poku[ala sam navesti one blogere koji nisu nominovani od strane nekog drugog. nadam se da sam uspela.

——————————————–

Jedanaest pitanja za nominovane blogere

1. Sećate li se detinjstva?

2. Da li ste sačuvali i pokušali da ostvarite scoj dečiji san i šta je to bilo?

3. Kad ste se prvi put zaljubili?

4. na skali bitnim stvari u vašem životu koje  mesto zauzima potraga za ljubavlju?

5. Da li vas poznanici smatraju za dobrog čoveka, ženu?

6. Koje doba dana vam je najomiljenije i zašto?

7. Najdraži film za vas je?

8. Da li sebe doživljavate kao ostvarenu osobu? I zašto?

9.Koji period života možete da označite kao najbezbrižniji?

10. najveća radost za vas predstavlja?

11. Najveći strah za vas je ?

—————————————————————————

Eto, zahvaljujući Ivinoj prozivci

Сматрај се прозваном ;-)
http://wp.me/p1YTjh-Q7

Ja sam napisala post koji je smislen. I svi vi koji posećujete moju stranu sad ćete me malo bolje znati. Ovaj virtuelni Spomenar je zapravo odličan način da se svi medjusobno bolje upoznamo i bolje razumemo.

 

Advertisements

Nekoliko reči da na sebe ne zaboravim

Nisam dugo pisala. Dani se lako izvuku. U tišini ili okružena rečima što šuplje odzvanjaju, čuvam svoju nutrinu. Stvaran život dugo je  na prekretnici, pa  nikako da mrdne, sad mi se već čini nije bitno kako se prelomi samo da se To već jednom završi i da udahnem vazduh bilo kakvog početka, samo da je moj vazduh  i da ima stazu kojom se može napraviti korak. Hoću i ja kao moj junak Ajdared da otkinem komad plavog neba. Hoću, a ne umem. Pisanja se uvek setim tek onda kad nemam gde drugo pobeći osim u sebe. I onda je tu naravno bajka o rečima zavodljivim, rečima neodoljivim koje će mi same od sebe napraviti put. Nevolja je kad se jedna bajka živi previše dugo i započinje iznova tokom celog života, pre ili kasnije počinje nalikovati praznoj i tupoj laži koju ni samoj sebi ne umem dovoljno dobro prodati da, bar za trenutak, poverujem kako sve još uvek može imati srećan kraj. Ovakvu iskrenost ni papir ne trpi, a kamoli čovek.

I uvek detalji… Nečiji izraz lica što me zaledi, pa se za tili čas stvore slike i kako je taj čovek odrastao i kakvu je ženu voleo i šta je želeo i čime se na kraju u životu  zadovoljio. Na drugima to lako čitam… Odsanjane snove, gomile početaka i pomirenje sa onim što mu je život  dao, na drugima lako…Sebi još uvek ne priznajem, iako je i na mom licu jasno ispisan svaki promašen početak, svaka ubijena nada….Još uvek verujem. Verujem u snagu reči koje mogu oblikovati i stvoriti novi, lepši život.

Sad je sve na svom mestu

Govor tela je uvek bio i biće jači od svake reči :

Neverbalna-komunikaci

Ovako sam provela prošlo leto… Tu je podvodna pećina, prelepo mesto za ronjenje. Divno mesto za odmor. Parga.Photo

Ovu melodiju puštam kad poželim da letim:

Ovde odlazim kad mi zatreba smeha za poneti:

http://funboxvicoteka.blogger.ba/

I ponekad, samo ponekad toliko dobro složim Lego kocke:

Udahem vazduh punim plućima i pomislim:“Sad je sve na svom mestu“.

Onda pustim na player-u nešto poput:

Zatim pristavim kafu, zapalim cigaretu i ceo svet je moj!

A onda shvatim, ovaj svet je mnogo velik trebaće mi večnost da ga obidjem. Odlučim da je najbolje da pozajmim krila od:
Fotografija0228

Na njhovim krilima obidjem planetu i zaustavim se u Africi.

I za tren oka jedrenjakom obilazim  oko Afrike u potrazi za ajkulama.Dugogodišnji san moje drage…Hoće da zaplovi na ledjima ajkule bar jednom!

Tako snevajući zavaram dan i kupim noć za pregršt šarene laže…Slažući perle dočekam jutro na krilima snova, ispunjena slikama, vedrih, neisprljanih boja …

Jutro mi se nameje u lice onako obešenjački, ja mu se iskezim, drsko-podmevački.

Ovaj svet još ima snage za dobro danas i bolje sutra!

Hvala

Jelenin svet priča i noćnih priopovedanja druži se sa vama nepuna tri meseca. Za kratko vreme svi vi koji čitate moje reči učinili ste da ovaj svet postane bogatije i lepše mesto. Učinili ste da ovaj svet oživi. Obogatili ste ovaj svet ali ono što je važnije obogatili ste moju dušu vašim rečima i vašim svetovima. I zato jedno veliko hvala… Družićemo se i čitati i u sledećoj godini iskreno se nadam. Meni preostaje da vam svima poželim  jednu nežnu, toplu punu osmeha godinu. Nek vam je sve srećno i berićetno u Novoj i u zdravlje vina popili i sa osmehom se u 12 sati izljubili.  Živeli

551828_384165875006097_603142148_n_large 

Bez naslova

Uvek se zavežem, zapetljam pred Novu godinu. Reči se zaključaju i pobegnu. One koje hoće napolje tih dana nisu prihvatljive. Bilo bi nepristojno rečima težine nekom obojiti praznične dane. Nekako nije ni u redu. Zato tih dana obično ćutim, ne pišem i bežim od prijatelja. Oni znaju šta mi je i ne diraju me, čekaju da prodje. I ja čekam da prodje. I tako već sedam godina.Ono što mogu i hoću ove godine da kažem staje u jednu rečenicu.

Ljudi,  nasmejani ili tužni, svi uspešni i manje uspešni, svi zadovoljni i oni koji to niste, budite sa onima do kojih vam je stalo. Odvojite vreme za njih i to ne samo za Novu i praznike. Darujte osmeh i ako je napukao. Darujte ljubav da bi vam život vratio istom merom.

http://stadaslusamdanas.wordpress.com/2012/12/23/23-12-the-beautiful-country/

Ova melodija je stvarno prelepa i nekako u skladu sa mojim trenutnim raspoloženjem. Nadam se da mi Saša neće zameriti što sam je sa vama i ovde podelila.

Antelope Canyon by Scott