Sad je sve na svom mestu

Govor tela je uvek bio i biće jači od svake reči :

Ovako sam provela prošlo leto… Tu je podvodna pećina, prelepo mesto za ronjenje. Divno mesto za odmor. Parga.

Ovu melodiju puštam kad poželim da letim:

Ovde odlazim kad mi zatreba smeha za poneti:

http://funboxvicoteka.blogger.ba/

I ponekad, samo ponekad toliko dobro složim Lego kocke:

Udahem vazduh punim plućima i pomislim:“Sad je sve na svom mestu“.

Onda pustim na player-u nešto poput:

Zatim pristavim kafu, zapalim cigaretu i ceo svet je moj!

A onda shvatim, ovaj svet je mnogo velik trebaće mi večnost da ga obidjem. Odlučim da je najbolje da pozajmim krila od:

Na njhovim krilima obidjem planetu i zaustavim se u Africi.

I za tren oka jedrenjakom obilazim  oko Afrike u potrazi za ajkulama.Dugogodišnji san moje drage…Hoće da zaplovi na ledjima ajkule bar jednom!

Tako snevajući zavaram dan i kupim noć za pregršt šarene laže…Slažući perle dočekam jutro na krilima snova, ispunjena slikama, vedrih, neisprljanih boja …

Jutro mi se nameje u lice onako obešenjački, ja mu se iskezim, drsko-podmevački.

Ovaj svet još ima snage za dobro danas i bolje sutra!