Kako zaraditi na netu

Kako zaraditi na netu? Pitanje koje sam sebi postavljala dve godine unazad. Konačno, pre dva dana  našla sam rešenje. Ako ste ikada poput mene pokušavali doći do tačnih informacija, onda ste se sigurno nagledali plaćenih oglasa u kojima neki nadobudni Englez ili  Amerikanac obećava da ćete zaraditi milione, samo ako uplatite na njegov račun iznos od trideset do četrdeset dolara. Naravno, prvo što pomislite, onako naivno, mora biti:“Pa šta je samo tridesetak dolara ako ću iduće godine u ovo doba biti milioner i to ne dinarski“. Naravno, ako zastanete za sekund i razmislite, sledeća logična misao je:“ Ako taj čovek ima milione šta će mu mojih tridesetak dolara?“ I tada postaje jasno da je u pitanu još jedna prevara, „navlakuša“, još jedna u nizu virtualnih obmana kojim obiluje taj svet.  Da ne dužim previše, rešenje do kojeg sam ja došla ne nudi milione, na mesečnom nivou me da donese maksimum  stotinak dolara, ali zato nema plaćanja unapred bilo kome i ne uzima više od dva sata vremena dnevno. U pitanju su P.T.C sajtovi. Ako ne znate to su sajtovi pay to click. Sajtovi rade dvosmerno. Plaćaju svojim članovima za gledanje reklama i uzimaju novac od onih koji na tom sajtu reklamiraju neki svoj proizvod. Svi srećni i zadovoljni. Članovi ne plaćaju ništa prilikom registracije i jedino što rade je da pregledaju oglase kiji traju od tri do trideset sekundi. Plaća se po kliku i u zavisnosti od reklame, na vaš saldo od samo jednog klika sliva se od 0,001 do 0,4 dolara.  Ja sam se u prethodna dva dana učlanila na preko desetak takvih sajtova i u principu sam zadovoljna jer nemam  prevelika očekivanja. Umesto na igrice na Fejsu svoje vreme trošim gledajući reklame i koliko god da zaradim svakako sam u dobitku. 

Naravno, za sve nas koji smo iz Srbije postoji mala caka. Isplate sa tih virtualnih računa vrše se putem PayPala. Za sad, PayPal u Srbiji radi samo jednosmerno. Mogu se vršiti plaćanja iz Srbije, ali se za sada ne mogu vršiti isplate u Srbiju. Upućeniji od mene tvrde da bi ovaj problem trebao biti rešiv u narednih par meseci. Ako poput mene imate nekog u inostranstvu koji za vas može podizati novac onda ova prepreka nije problem.  

Ako ste zainteresovani da na ovaj način malo popravite budžet, pametnije iskorisitite vreme na netu, ja vam ovom prilikom ostavljam nekoliko linkova od onih sajtova koji mi se čine najprofitabilnijim. Da naglasim registracija na sajtovima je potpuno besplatna, možete samo zaraditi. Takodje svi P.T.C sajtovi su  sa jakim antivirus zaštitama, tako da ni na tom polju nema problema. 

LINKOVI

http://www.earnon.me/?ref=jelena1978

http://www.goldenclix.com/?ref=jelena1978

: http://www.clickfair.com/?r=6A656C656E6131393738

: http://www.scarlet-clicks.info/?ref=jelena1978

http://www.silverclix.com/?ref=jelena1978

http://www.the-bux.net/?ref=jelena1978

Od mene toliko za sada. Svi vi koji se odlučite na ovaj korak nećete pogrešiti. Ako se učlanite putem ovih linkova ja ću vam biti sponzor, tj referall kako oni to zovu, i za svako pitanje i svaku nejasnoću budite slobodni da mi se obratite. U medjuvremenu užvajte u u P.T.C svetu.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=93TTFKHdgcs  . Malo muzike

Retorta za proizvodnju mediokriteta

Svet teži ujednačavanju. Zemaljska kugla postaje  vešto izmućeni fil za tortu. Umesto hranjivih materija ova torta sadrži nametnute stavove, proklamovane stilove i gomilu serviranih informacija koje u stanju pospanosti i neaktivnosti drže običnog čoveka. Nacionalnost se mikserom u petoj brzini pretvara u blag i prihvatljiv ukus potrošenih reči…. Reči koje nikoga neće pokrenuti. Te reči i nemaju ulogu pokretača više su adekvatna doza morfijuma da se lakše svari servirana stvarnost…

Šta je to srpsko u stvarnosti Srbije?

Muzika?

Ako govorimo o nametnutoj Grand produkciji koja nam se svakodnevno plasira putem zvaničnih medija, možemo govoriti samo o sramotnom propadanju bilo kakvih vrednosti. Govorimo o plastičnoj hirurgiji, skandalima, paparacima, o telima dobro upakovanim da nose nimalo privlačne glasove. Da li je to srpska muzika? Ne bih rekla to je globalni lonac, pogrešnih nimalo ukusnih začina!

Ako govorimo o andergraund produkciji, govorimo o malim bendovima izgubljenim i u prostoru i u vremenu. Govorimo i o melodijama često otpevanim na engleskom jezikom, susrećemo se sa tvrdnjom da je rokenrol iz Srbije nestao sa raspadom stare Jugoslavije. Da li je to srpsko? Teško, nategnuto… tu  srpsko još nije nastalo baš kao što ni ova zemlja nakon raspada Jugoslavije zapravo nije nastala.

Hipermarketi, marketi, tržni centri, svakom je jasno da  su produkt globalizacije, ukrupnjavanja još jedna dobro podešena mešavina da može funkcionisati u svakoj nazovi državi…  Kad čujem reklamu:“ Kupuj u Disu jer kupuješ domaće“, pitam se ko je ovde lud?… Šta može biti domaće u zemlji u kojoj proizvodnja skoro da ne postoji? Šta može  biti domaće u objektu napravljenom po stranim uzorima, objektu koji nosi stranu reč u nazivu?Srbi imaju prodavnice, a ova nova Srbija ima hiper, super, itd… markete. Strane reči žvaćemo u toj torti svakog dana. Serviraju nam se putem medija,okupiraju našu svakodnevicu brže i lakše od bilo kog oružja. Jadan je narod koji gubi svoj jezik… A to se ne dešava samo kod nas, to je globalni trend. Ček da pokušam naći naše reči za ovu kovanicu – moglo bi svetski pravac, ali da sam tako odmah napisala mnogi to ne bi povezali sa  navedenom kovanicom. Globalni trend je bliži uhu.

Kuvamo se svi zajedno u istom  hiper, super, ultra, mega, giga, loncu. Postajemo ne samo bezumni konzumenti potrošačkog društva već postajemo i  proizvod istog tog društva. Proizvod toliko udaljen od onoga što je srpsko da sami sebe ne prepoznajemo.

Znam neki će reći:“ To je razvoj, to tako mora“. I unapred zato kažem nemam ja ništa protiv razvoja  samo dozvolite da on ima jasnu vezu sa kulturološkim i istorijskim premisama… Dajte mi način da iz dve premise izvučem logičan zaključak koji iz njih proističe.

Ovako postoji Srbija kao prva premisa. Uticaj sveta kao druga,  zaključak nije razvijena Srbija koja je zadržala svoje dobro i po-srbila svetsko dobro. Već je zaključak  uništena Srbija koja se odrekla svog dobrog i  po-srbila svetsko loše.

Dobijena papazjanija je  bezukusan fil. Svesno i namerno utapanje u medikritetski živi pesak istosti! Retorta za proizvodnju medikritetskog sveta u svom najsjajnim zamahu!

Budi genijalan, budi svoj, postaje tako- budi isti kao svi drugi! Savršena manipulacija, ili lobotomija svetskih razmera.

Blog :NITI TE KO HLADI NIT’ KO ‘MESTO TEBE RADI

Danas malo da uključim ovaj svoj zakržljali mozak. Unapred upozoravam, sumnjam da ćete naći bilo šta pametno. Evo na početku jedno malo priznanje. Ja o blogovima, blogovanju i bloglandu nisam imala pojima do pre dvadesetak dana. Nije me interesovalo. Škrabam za sebe i zbog sebe.  Ponekad škrabam i za nekog posebnog. Obično se desi da se u mene kao zaljube baš zbog škrabanja. Gluposti… A ja uvek ko dobra žena dajem ono što se od mene traži, volim da ugodim… Što nekom da ne nabacim osmeh na lice pogotovo ako mi to ne pada nimalo teško. E sad, ja kao tu nešto postujem zadnjih dvadesetak dana, čitam tudje pa kao nešto dajem komentare.. i tako igramo se… Posle dvadeset dana znam još manje nego što sam znala  ako je to uopšte moguće…Ali umesto da ja sažvaćem taj Blog, ipak je on moja tvorevina, sve mi se čini da on mene žvaće.. Polako… Sigurno . Sve zbog ideje: „Ovaj internet je čudo, možda natera ovaj naš srpski svet da opet zavoli knjigu“. Nema veze što nema mirisa bibiloteke… Bar ljudi čitaju.

I čitaju,  nema tu greške. Pet najposećenijih blogova u Srbiji bavi se: online marketingom, seksom, trač rubrikama i društvenosocijalnim temama i dilemama. Svako tu ima neko svoje mišljenje o Srbiji, o Kosovu, o seljacima, lezbejkama… Ma imaju mišljenja na mišljenja o našim dragim funkcionerskim dupetima(izvinjavam se na izrazu ali njih već ne mogu da podnesem), pa ja TV ne gledam iz inata već tri godine. Petogodišnjem detetu je jasno da tu  na našoj političkoj sceni ( pozorištancetu )nikog nije briga za Srbiju. Samo da se slikaju, da se o njima piše i da se pune koferi i koferčici.. Uf opet sam se iznervirala, jasno vam je zašto ne gledam TV.

Tri godine bez TV, glava mi se  izbistrila i umesto da sam lepo ostala u toj neobaveštenosti onako naivna i glupa, krenem ja da surfam po netu od bloga do bloga do moga… Ko šta radi -opet iste face i komentari na njihovo ponašanje i komentari komentara njhovih ponašanja. Svako sebi daje za pravo da nešto tu pametuje. Znam sad ćete  reći:  „a šta drugo ti radiš?“ E pa i ja dajem sebi za pravo da pljunem na sve to. Kome smeta hvala na kliku i čistac.

Elem, da se vratim ja malo razlozima zbog kojih sam ovde. Knjiga i čitanje. Pa znate li vi da knjiga, uostalom bilo koje umetničko ispoljavanje,  ima manju posećenost od trač rubrike neke tamo baba Vange? Da, naravno da znate .Duže, mnogo duže plivate ovim vodama. Ja da bih došla do neke tudje priče, koja će me iznenaditi svojim kvalitetom, najčešće vrtim do poslednje strane najpopularnijih članaka. I naletim na stvarno dobre priče i pitam se:“ Zašto taj čovek ili ta žena nisu neko u ovoj zemlji kad stvarno imaju šta reći?“Glupo se pitam. Imaju šta reći ali ne umeju otpevati  na Grand paradi ili zakititi vulgarnostima, eto zašto. Doduše nameće se i drugi odgovor:“ a šta ako nemaju kome reći?“ Šta ako je ovaj narod toliko oguglao i zarozao se, prateći iz dana u dan kvalitet naših dragih nam „Pinkova“ ili je toliko ubijen u pojam siromaštvom,  i bezobrazlukom ljudi koji vode ovu zemlju, da još jedino ima snage da svari neku tamo tursku seriju.

Što bi moj dragi otac rekao „književnost je zadnja rupa na svirali koja odavno nema kome da svira“. A ja dodajem,  i to ni sto interneta internetskih ne može da promeni…

Lako je bilo Grcima da budu filozofi. Robovi rade a oni filozofiraju uživajuću u hladu koji im prave njihovi dečaci.

Ajd ti budi pisac u Srbiji ako smeš. NIt te ko hladi nit ko mesto tebe radi. A za to što napišeš još moraš da platiš.